Da li smo svesni poslednica zagađenja vazduha?

25.03.2022. | 01:46
Da li smo svesni poslednica zagađenja vazduha?

Da li smo uopšte svesni posledica zagađenja vazduha? Da li znamo koliki je negativan uticaj otrovnog vazduha na našu decu ali i na nas same? Postoji li uopšte način da se zaštitimo?

Vazduh oko nas se sastoji od mnogo gasova i čestica - od kojih su svaki toliko mali da su, uglavnom, nevidljivi golim okom. Ipak, ti nevidljivi gasovi, od ozona na nivou zemlje do drugih čestica od kojih su neke krupnije neke sitnije, često izazivaju ogromne zdravstvene probleme kada uđu u naše osetljivije sisteme, kao što su pluća ili oči. U stvari, zagađenje vazduha je direktno odgovorno za smrt preko 4.2 miliona ljudi svake godine, a otprilike 90% svetske populacije je u nekom trenutku izloženo zagađenju vazduha.
 

COVID19 i zagađenje vazduha ...

Kako su se ljudi  širom sveta suočili sa strogim ograničenjima mobilnosti i aktivnosti u nastojanju da uspore širenje COVID-19, kvalitet vazduha se bar nakratko generalno poboljšao. U mnogim delovima sveta vazduh je bio vidljivo bolji. Međutim ovo je trajalo trajalo veoma kratko, čim smo se vratili svom standardnom načinu života, povećali stepen kretanja,ponovo seli u automobile situacija se vratila na staro.


Jedan od klučnih stvari za promenu trenutne pretnje od zagađenja vazduha je obrazovanje zajednica i širokih narodnih masa na koje to najviše utiče, omogućavajući im da smanje svoju izloženost kada i gde je to najefikasnije.

Trenutno neka idejna rešenja (npr. filteri za vazduh, boravak u zatvorenom prostoru, smanjenje emisija) često su restriktivna ili skupa a u nekim državama i teško izvodljiva.

Još jedan problem je naša neverica, jer je često  zagađenje vazduha nevidljivo, pa koristi od preduzimanja nekih specifičnih akcija i verbalna upozorenja često nisu odmah jasna stanovništvu i mnogi ih ignorišu. Mi počnemo da verujemo da je vazduh zagađen onda kada ga vidimo.  

Ono što je ohrabrujuće je da se polako budi ljudska svest pa se sve češće prate informacije koje su relevantne i korisne za stanovnike a tiču se lokalnog zagađenja vazduha tako da je na pojedincu da odluči kakve će mere preduzeti. Neko će samo izbegavati da izlazi napolje u vreme kada je zagađenje intenzivno, neko će i u svom stanu kontrolisati kvalitet vazduha preko prečišćivača za vazduh koji sadrže senzore koji reaguju na pojačano zagađenje, neko će ići korak dalje pa će koristiti fotokatalitičke prečišćivače koji imaju sposobnost da uništavaju i bakterije i viruse. Važno je znati da je SVAKA PREDUZETA MERA BITNA ZA NAŠE ZDRAVLJE!
 

Šta nam najviše zagađuje vazduh u Srbiji i na Balkanu?


Međutim ima i onih koji nisu svesni da su upravo ONI KRIVCI ŠTO JE U NEKIM SREDINAMA VAZDUH ZAGAĐENIJI...

Poljoprivredno spaljivanje biljnog otpada je pravi zdravstveni problem za lokalne i globalne zajednice. Jedna mala farma koja spaljuje otpad od useva možda ne izgleda mnogo. Kada uzmete u obzir da svake godine farmeri u zemljama u razvoju spale više od 10 milijardi tona otpada od useva na svojim poljima, to odjednom postaje veliki problem!

Juče (24.3.22) je tako ne baš prijatan prizor bio spaljivanje biljnog otpada na putu između Smedereva i Beograda gde je ogroman dim nastao kao posledica spaljivanja, ne samo zagađivao vazduh nego je smanjvao i vidljivost na autoputu.... (pogledati sliku na početku ovog teksta).

Dakle pre nego što počnete da palite njive i vegetaciju imajte na umu da dim od požara — bilo od šumskih požara ili od stambenih i poljoprivrednih paljenja trave i useva — prenosi zagađivače u vazduh koji utiču na klimu i mogu biti toksični za ljude i ekosisteme. Prema novim istraživanjima, dim od požara useva i trave sadrži veće nivoe nekih opasnih hemikalija koje sadrže azot od dima koji nastaje sagorevanjem drveta.


Spaljivanje vegetacije dovodi do:

  • emisija isparljivih organskih jedinjenja koja sadrže azot, zvanih NVOC /nitroveratryloxycarbonyl/, između ostalih hemikalija, u Zemljinu atmosferu.
  • Dve vrste NVOC-a, cijanovodonik i izocijanska kiselina, mogu izazvati inflamatorne reakcije u ljudskim plućima. 
  • Oksidi azota, koji reaguju u vazduhu, proizvode zagađivače poput ozona koji su štetni po kvalitet vazduha, takođe se oslobađaju kada se biljke spaljuju.


Dim od lišća takođe može da sadrži opasne hemikalije kao što je ugljen monoksid, koji se može mešati sa hemoglobinom u krvotoku i smanjiti količinu kiseonika u krvi i plućima.

Još jedna štetna hemikalija koja je obično prisutna u dimu od lišća je benzo-piren, za koji se pokazalo da izaziva rak kod životinja i za koji se veruje da je glavni faktor koji izaziva rak pluća i kod pušača jer ga sadrži duvanski dim.

Pored toga, lišće i trava  koji gore će iritirati oči, nos i grlo i može izazvati veliki problem sa disanjem kako kod male dece, tako i kod starijih osoba i ljudi sa astmom ili drugim plućnim ili srčanim oboljenjima.

Zbog ljudi koji nisu svesni svojih postupaka i koji spaljivanjem biljaka na njivama doprinose dodatnom zagađenju vazduha na svoju štetu i štetu svoje okoline, razmislite o dodatnim merama zaštite svoga zdravlja u zatvorenim prostorijama o jonizatorima za auto dok putujrte i fotokatalitičkim prečišćivačoma u zatvorenom prostoru, Častite svoje disajne puteve čistim vazduhom kada god je to moguće jer od stanja disajnih puteva zavisi i vaš život!




Komentari

Pošalji komentar